Ove reči iznad posta; zapamtite ove reči,,Dijamanti, da dijamanti, čuvajte ih, onaj ko ih od vas poseduje neka ih čuva, retki su jaaako su retki,,čuvajte te dijamante, mogu biti vredniji od crvene tečnosti u našim venama,,ovo je moj amanet vama..!!!

Ratnik vam se obraća poslednji put, (u ovom postu je puštena suza, kao i u mnogima do sad, onaj ko je osetio osetio je), ova igra bez granica mora da stane, ne samo igra bez granica na blogu,,igra bez granica,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, ne mogu više pisat.

Odapeo sam strelu, možda i naj važniju u svome životu, ona,,ona jednostavno mora da nađe svoj cilj.

Blog će postojati neko vreme, posle toga ću ga ugasiti, ostavljam vam ovu pesmu, nemojte je samo slušati,,probajte i uživati,

 Budite mi dobri i čuvajte se, budite ono što jeste, budite Ratnici,,,,i još nešto, budite ono za šta ste stvoreni, budite GOSPODARI  SVOG  ŽIVOTA, uz čašu vina ostavljam vam veliki naklon.

      Bloger svete i svekoliki narode, jesmo li spremni za Predatora?? Naravno da smo spremni mi smo uvek na sve spremni ;)),,, Ovako, znamo šta je terminator ko još ne poznaje Arnolda Švarcenegera, ali dali znamo šta je Predator, naravno mislimo da i to znamo jer tu opet švarcika sredi jednog od predatora, sreća što se radi o filmu pa švarcika mora da ostane živ, a i onaj van zemaljac je malo pre agresivan za jednog tipa sa naprednom mišlju tako da smo stekli totalno pogrešan dojam o reči predator. Ja ću se ovde kratko pozabaviti ovozemaljskim predatorima.

Naime dali ste znali da Ajkula spada u klasu predatora, mnogi od vas verovatno jesu, pa evo u kratko dva, tri reda o Ajkuli ono što nauka misli pod reč Predator:

Istraživači biološkog sveta ajkulu nazivaju savršenom životnom mašinerijom. Njeno postojanje datira 400 miliona
godina i to u potpuno nepromenjenom obliku, evolucija ih nije doticala. Njihov opstanak može da se objasni činjenicom
da je organizam ajkula u svakom pogledu izgrađen da služi u svrhu preživljavanja.

Evo ovo biolozi misle o ajkuli, ja bih dodao, da nije važno toliko računanje vremena bilo ono 400 ili 100 miliona godina, važno je to da je ona od postanka ostala ne promenjena u svom  obliku, manje kao mašinerija više kao stvorenje, koje je gotovo savršeno u svrsi preživljavanja. Dali je ona zloća kao što svi misle?? NEEEEE,,,,,čak šta više ja imam određeno poštovanje prema tom stvoru, koje je gotovo savršeno. Nije ona predator jer neki misle da je zloća kao što nije i jedini predator u životinjskom svetu, ona je jedna od klasifikovanih 10 vrsta predatora, ali je meni nekako naj omiljenija, predator je zato što opstaje, zato što postoji i uvek je onakva kakva je i bila, nikako nije marama sa dva lica, od nje znate šta možete očekivati, ne ulazite u njeno carstvo naročito ne agresivnim nastupom i sve će biti u redu. A jeste li znali da Ajkula ne reaguje ni na kakve bolesti, pa čak ni na Kancer (namerno prouzročen), njen imunološki odbrambeni sistem je savršen, a jedan od vodećih razloga je taj: Ne to što je stalno u pokretu, nego zato što nikada ne spava, samom tom ne uspavanom pokretljivošću njen organizam radi non stop, pa tako i odbrambeni sistem i stanice automatski reaguju na pojavu bilo koje boljke (virusa ili bakterije) i uništavaju je.

     Bilo je priči da kao ne vidi dobro, da više oseti nego vidi, ili da vidi tek kada se približi plenu ili još neke upadice toga tipa…..hahahahaha….ne samo da vidi nego vas skenira i to sa dovoljne daljine naravno samo ako hoće, o ostalim čulima da vam ne govorim, manje-više svi ste sa tim upoznati. Elem ono što sam hteo da kažem je: ko je toliko lud da se pravi šmeker u njenom carstvu. Naravno ovde sam opisivao Veliku Belu Ajkulu, kao recimo naj poznatijeg predatora, i celo vreme ovde govorim u smislu KAO savršena mašinerija, ovo kao je jako bitno jer je tek treća po brzini kretanja u vodi, na prvom mestu je Sabljarka posle nje ide Delfin pa tek onda Velika bela,,,zamislite da je na sve svoje osobine još i naj brži morski stvor !!!!!

E sad ovde smo pisali o Velikoj Beloj,,,,,znate li šta je Megalodon, naravno iz porodice ajkula, koji je navodno izumro pre 40 miliona godina, zanimljivo a bio je predator ;))………Međutim nećete verovati ali ovo je sve ništa,,jer ajkula u prirodi ima samo jednog neprijatelja (sem druge ajkule), a to je ČOVEK !!!!! Naravno od samog postanka (a znamo kako smo postali,,barem bi trebali znati), čovek jednostavno opstaje, a nije predator. E sad, s'obzirom da smo pravljeni kao savršena bića verovali ili ne,,,,,mi i dalje ne znamo šta hoćemo, a petljamo se u carstvo predatora, možete li zamisliti predatora u našoj vrsti????? Pitanje je dali ih ima u opšte ??? Šta vi mislite…….naravno da ih ima, bez njih ili barem bez jedne vrste njih ne bi išlo jeeeeer  ipak je čovek naj savršeniji stroj za preživljavanje, naravno po našem starom običaju ima ih na obe strane, i zapamtite: predator nije ono što mislimo, nego još mnogo više od toga.

A ja sada znam da mi ovaj post nije jedan od boljih, ali nije ni za baciti,, pa vas stoga pozdravljam, sa malom napomenom da me neće biti neko duuuuuže vreme, stoga budite mi dobri i za kraj:  Tempus fjudžit , Carpe diem…..;))

     Dobar dan ili noć kako hoćeš radni narode,,,vidim bili ste vredni, pa evo odlučih i ja malko da budem vrednica, da ne kažu neki da neću da pišem, ma hoću ja samo treba nešto pametno da mi padne na ovu moju tintaru i evo posta :))))))))…….

Ovih dana se vodio jedan,,,,hm,,,,ma šta jedan,,,mnogo razgovora, sa jednom osobom koju ja veoma poštujem, zanimljivo je to da smo počeli od Karlosa Kastanede, pa na kraju, kraju jednog od razgovora(jer se nadam da kraj sve ukupnog razgovora neće tako brzo doći, čak šta više očekujem da potraje još jako dugo),,,smo završili sa streličarstvom. Sada se mnogi pitaju, kakve veze streličarstvo ima sa bilo čime do sada ovde, e paa ima, imaa ;))

     Elem, tamo negde na početku blogerisanja sam pisao o nekoj sudbini i tri trećine života, toga se možda ovde sećaju Oklopljena i Art,,,e pa ovo je nešta slično, razlika u postovima je ta što tamo sudbinu na neki način nismo definisali ili možda čak i završili za nečijeg života, ovog bi puta to putovanje mogli da završimo. Kažu da onog trenutka kada krene putovanje, da tamo negde i nekako mora i da završi,, sve do sada je to i bila istina neka tako i ostane. Međutim između tog početka i toga kraja, taj prostor bi trebalo popuniti, ajmo reći, nekim svojim mestom pod suncem. Svi smo čuli za taj izraz jel tako ?? Tako je; ali koliko nas u tom poduhvatu i uspije, dali je to poduhvat ?? O da još kako,,,Osnovati porodicu imati stan ili kuću, kola,,,,dali je to mesto pod suncem ??,,,ako se na kraju puta završi u nekoj duševnoj praznini.

Onog trenutka kada se nađemo na nekom životno putu, i na tom istom imamo kao neki cilj, iz tobolca izvadimo strelu i odapnemo je ka tom cilju nadajući se da će strela naći put do cilja odnosno koraknemo ka tome cilju,,,u svakom slučaju postoji cilj. Ponekad (nedaća)vetra u opšte neće biti i strela će stići kuda je i poslana, čak šta više pogodiće samu sredinu,, bićemo presrećni, prva etapa pređena, vadimo drugu, jer život i nije ništa drugo nego ciljevi do kojih bi trebali doći. Ponovo je ispucavamo, ovog puta u trenutku kada se činilo sve savršeno, zapirio je vetrić i strela skreće sa svog pravca ne ide više u  sredinu nego završava negde u šestici ili sedmici—ajd dobro nije kupljen Audi, dobra je i Kordoba, kako bilo meta je pogođena. Vadimo ponovo strelu, i ponavljamo davno naučeni postupak aliiii ovoga puta onaj vetrić je dečija igra za ovu trenutnu oluju, i strela nije čaak ni blizu mete,,, propast, katastrofa, ali naravno niko te ne pita za tvoju propast, vadi novu strelu i nađi novi cilj, ali ovoga puta slušaj vremensku prognozu i barem pokušaj da budeš pametan.

Naravno iskustvo starog streličara te je poučilo životu i pored svega strela pronalazi put, nije baš sredinaa ali je jako, jako dobro. I dok si se tako bavio gađanjem nisi ni primetio kada je nestalo strela u tobolcu, tobolac je naravno bijo na leđima i majku mu kako su strele nestajale on je trebao biti sve lakši, međutim ispalo je da je na kraju postao i sa ove zadnje dve pretežak, naprosto se leđa savila. Ali kako bilo predzadnja strela je odradila svoje, neka životna plava crta je povučena iza tebe dovoljno vidljiva da se ne gazi po njoj i mesto pod suncem je pronađeno. Ali naravno ostala je još jedna----strela koju bih ja voleo da doživim..!!

     Ta zadnja neće biti nikada ispaljena,,,ta zadnja…..hm….. ta zadnja bi trebala biti poklonjena, da dobro ste čuli,,poklonjena. Tamo nekada u jednom,, nekom vremenu,, kada budem star i nadam se ne previše prolupan, možda bih mogao sa svojom unučicom ili unukom, na terasi kućice ispod zlatnog ili  crnog bora, dok budemo ispijali čaj ili već nešta, i naravno slagali domino kocke, tu strelu taj tako vredni komad života, pokloniti naj dražoj ili naj dražem i jednostavno jedan budući temelj, temelj streličarstva učiniti jačim i preciznijim, barem nekim malim jednostavnim savetom, u nekoj  od životnih priča, možda,,,,možda njene strele budu preciznije možda uspije doći do mesta pod suncem pre dede,,,ali samo neka ga nađe…….da voleo bi da ta strela bude poklonjena. Ratnici moji pazite na svoju veštinu, kraj je bitan koliko i početak, možda….hm….možda i važniji.

Mesto pod Suncem !!!

     Ovaj post je možda trebao da ima drugačiji naslov, ali sam odustao bilo bi možda previše strogo za naše blogeraške tanane živce i još tananija osećanja ako u opšte postoje, šta ja pričam pa naravno da postoje, mi smo svi ovde Anđeli zar ne??

Kažu da postoje tri vrste ljudi, ja stvarno ne znam dali postoji više vrsta ali ove tri su zanimljive:

1.Manipulatori

2.Oni sa kojima se manipuliše

3.Oni koji se smeškaju manipulatorima

Ovaj svet je navodno rađen po sistemu: živiš, privređuješ i pomažeš kada je potrebno, verujte mi od toga više i ne treba, šta će biti sa nama u tamo nekoj reinkarinaciji, u koliko to postoji apsolutno nije bitno ako budemo živeli po pravilu „Živi i pusti druge da žive“. E ali vidite tu sada nastaje problem, mi, barem velika većina nas ide po sistemu: živi i kaži drugima kako da to rade. E vidite tu je problem manipulatora, odnosno njihova uživancija, jer ljudi naučeni naravno da imaju slabosti, padaju u ruke tipovima ili tipicama koji se hrane njihovim dušama: Zašto bih ja živeo onako kako bi trebalo ili čak kako ja hoću ne ugrožavajući druge, kada taj neko treba da mi kaže kako se živi. Moja slabost bi bila da sam mu se ja obratio za pomoć i uleteo u njegovu maestralnu mahinaciju i u narednom periodu živeo po njegovim pravilima i savetima, možda treba čak i da sanjam na način na koji taj manipulator želi. Na kraju toga svega pričamo o nekom prijateljstvu. Nedavno sam imao priliku za razgovor sa jednim prijateljem koji je igrom slučaja naleteo na jednog takvog (kao) majstora…hihi.. razgovor je trajao svega sat vremena, i manipulator je shvatio da i on može da pocrveni.

     Ali dobro ako je neko slab pa naleti na majstora pod navodnicima,,,ali kako jaki ljudi to ne vide, i onda se pate i pate sa takvom jednom protuvom, ili tek treba da postanu jaki da vide svoju pravu vrednost, i da jednom više kažu dosta. I naravno u takvom jednom odnosu---ja ti govorim a ti slušaš—sve dobro funkcijoniše dok manipulator ne naleti na onog trećeg iz vrste…..svet je očito pravljen da nam ne bude dosadno, jer ona treća i naj malobrojnijavrsta mora da postoji iz razloga jer postoji ona prva, šta mislite šta su manipulatori u stanju da sve naprave da bi se rešili nekog ko ih je prozreo????

Joj muka mi je nekada od celog života a naročito od ljudi koji celog života pokušavaju nekome da komanduju, e sad ako još pri tome i steknu neku materijalnu dobit,,,i haaaaa. Zar ne mogu jednostavno (za one koji znaju o čemu pišem), stati ispred crne honde pre provalije, kad opasnost prođe pustit čoveka-ženu da na miru živi, ili jednostavno biti prijatelj,,, naravno da ne mogu, bilo bi im dosadno kroz život, ma naravno oni sve živo znaju na ovom belom svetu, verovatno će u tri sekunde da izračuna u svojoj jadnoj glavi i obujam zemaljske kugle, samo da se pokaže da nešta zna, posle toga ide sve lako.

Zar je stvarno Nemoguća misija biti čovek, ne živeti kao nametnik u nečijem životu, nije nemoguća misija naravno, i naravno da nije jer će kad-tad da naleti na nekog ko ima pravu snagu a ne manipulatorske majstorije u glavi,,,uh ježim se od nametnika, onaj ko hoće da nekom pomogne taj će pomoći i biti sretan što je to napravio i na tome stati. A ko zna, možda i jeste nemoguća misija, ipak smo mi samo ljudi, zar ne…….šta vi mislite dali je tako????

Naravno ovo nije film Nemoguća misija, ovde je malo drugačije i opasnije, tamo se igraju životima, ovde se igraju dušama..!!

„Živi i pusti druge da žive, inače ćeš se opeći  jednog dana ;)“

     Kažu da je film u ono vreme pokupio 4 ili 5 oskara,,,hmm,,nije ni čudno kada su ga napravili sa samim oskarovcima počev od Džeka Nikolsona pa nadalje. Hej ćao raja eto mene sa Leetom iznad Kukavičjeg gnezda, film je napravit prije puuuuuno godina mislim da ima čak više od 30, zanimljivo je to što u zadnje vreme koga god da sam pitao od moje generacije pa i ovde na blogu znači od 40-te pa tri četiri godine gore, dole svi su čuli za film i svi su gledali i svima se jako sviđao,,ja sam filmofil mene ni ne morate pitati kakav je (fenomenalan je).

     E sad zašto sam se baš ovde na blogu zalepio za taj film: pa sam naslov je ne samo zanimljiv nego i iritantan,,zamislite rečenicu. LET  IZNAD  KUKAVIČJEG  GNEZDA,, hm,,pomalo je čak i dvosmisleno zar ne, sobzirom da postoji i ptica Kukavica. Kako bilo tip je (Džek Nikolson) sitan kriminalac i muljator (u odnosu na ove današnje), zaglavio na sudu pa da bi se malko izvukao odglumi blago ludilo pa blago završi na veselom hodniku, odnosno ludari,,, i tu počinje ona prava frka. Umesto da odleži svoje u miru i spokojstvu, tip skonta da oni jadnici tamo kud su već malkice preveć veseli, još ih više veseli bolnička elita. Naime postoji tim igrača koji umesto da im malko olakša život što bi im bio i posao, oni na čelu sa markantnom medicinskom sestrom još više handri ono što je i previše ishandreno.

Naravno da Džek nije mogao a da se ne umeša i naaravno samim tim činom navuče bes bogova na sebe, veseli igrači sa veselog hodnika su ga voleli naravno i opet naravno druga strana ga nije mogla očima videti ili su čak možda malkice i bili zavidni na njega, odnosno ljubomorni----kako može njemu da uspe ono što njima godinama nije uspelo??

     Ja sam stekao dojam gledajući film da oni nisu čak ni pomagali nego su glumili šefove, bogove ili čak možda i teroriste, ni jednom od njih nije palo na pamet da pokušaju na finjaka, sa pacijentima ili kako da ih fveć nazovem, nego su gurali ljude glavom kroz zid,, eh pa lako je tako šta oni nisu probali glavom kroz zid. Elem Džek je već postao opasan u očima bogova i kad više nisu znali šta će sa njim, malo su ga priključili na struju da se kao ono malo trgne da malo uvuče rogove, e jebga sad to malo struje izgleda nije bilo malo, pa je naš tip prošvikao kao i ostali. E sad dali je zaista prošvikao neće se nikad saznat, pošto je njegov naj bolji prijatelj odlučio da ga malko liši muka prislonivši mu jastuk na glavu…….:))

Kako bilo koliko vidim drugi deo filma će biti napisan jednog dana, ,,valjda. A zašto je meni palo na pamet da napišem ovaj post: Let iznad kukavičjeg gnezda, nemam pojma, kakve on ima veze s'vezom nemam pojma, znam samo da ima puno reči kao što je naravno, i još nekih ne bitnih črčkarija, nisam znao šta da pišem pa se zaletio na film, sada će neki reći da sam pisao između redova,,hmmm,, ako i jesam možda i jesam vi znate bolje, mada ja opet nemam pooojma, kako izgleda između redova..;). Ma šta ja petljam ovde, letova iznad gnezda bilo je i biće samo da ne bude iznad kukavičjeg a sve ostalo ćemo lako. Oooo, jebote ne mogu se zaustavit-stani idiote pusti ljude da malo odkomentarišu..grrrr……evo dalje puštam vama, mada na vašem mestu ja ne bi imao pojma šta da komentarišem, ali ja nisam na vašem mestu…ajmo….ili nemojte….ma kako hoćete…..;))))

     Petra kaže: da je život da se živi i da se odere po pivi – i vidi vraga, ja odero po pivi i ispade post. I sada ta ista Petrica kada pročita ova crvena slova ćeeee da odere mene a ne pivu, ali šta da radim Piva radi svoje….hihihi

Elem nedavno gledam Kralja Artura(to je ova zadnja verzija kada je u početku bio kao ono rimski vojnik, na kraju je izmaskarirao skoro sam celo jedno pleme tamo nekih čupavaca),,aaaaaali, nije ovde reč o Arturu, ne- ne, mene je Artur samo malko asocirao na srednji vek i ponašanje žena u tom dobu. Šta da vam kažem nekada davno je Ratnik u postu Gral digao ženu kao majku na pijedestal skoro u zvezde…eeeeee….ovog puta pričamo o ženi kao ženi, majkama barem onima koje vrede poštovanje i dalje, ne poštovanje, nego naklon s'poštovanjem.

     Kako bilo, dama sa nekadašnjeg dvora, upusti se u avanturu sa drugim vitezom ne daj bože da bude neko iz posluge, naravno za tako šta se dozna i onda dolazi scena kada taj vitez mora da brani daminu čast, od optužbe tamo nekog trećeg viteza: Prvo jel vi vidite di je tu glupost??? Jedan ili dva viteza treba da izgube život da bi neko sačuvao čast, moš mislit,,njena čast je i onako gotova samo što je ona dama pa ajd bilo pa prošlo. Ali nije čak ni to važno, u ono vreme su ljudi, vitezovi, borci bilo kog kalibra bili spremni dati život za ženu, za Damu,,,,,,,a danas, ima li danas vitezova staroga koda koji bi tako šta izveo za damu; pitanje postavito kao primer muškim blogeraškim vitezovima. Nemaaaaa,, naravno da nema, a nema iz jednog prostog razloga: ne zato što su muškarci budale od samog početka pa tako i dan danas, ne tiče me se šta će i jedan muškić sa ovog bloga da misli, tiče me se naj više Vladimir, moraš vladimire priznat da smo budale, ma kako neke žene ogovarale od toga svega stoji samo da smo budale. Ali nije ni što smo mi budale, mi smo takvi kakvi smo, ali žena, žena je nekada imala poštovanje, bila je poštovana čak i u nižim staležima, o damama i kraljevskim porodicama da ne govorim,,,,danas, žene mislite da danas imate poštovanje, stanite same pred sebe i zapitajte se imate li ga, nekad se ženi iz poštovanja klanjalo i ljubila se ruka, otvarala su se vrata pri ulasku u lokal, pružala ruka pri silasku sa kočija, dobro danas imamo kola ali se ruka ne pruža nego ćete dobiti odgovor od dotičnog muškaraca: nisi valda invalid da ti otvaram vrata,,,,,jel to pokazivanje poštovanja prema ženama, po meni nije. Nažalost muškarci vam za tako šta nisu krivi, ta čuvena ravnopravnost među polovima je dovela do toga da žena izgubi sebe i svoju karakteristiku, da izgubi onaj nežni senzibilni osećaj koji se zove ženstvenost.

Poznajem mnooooooogo majki, međutim od tolikog mnoštva za svog života upoznao sam samo 2 ili 3 majke, sa dostizanjem nekog muškobanjastog cilja izgubilo se ono osnovno: Božije poslanje žene kao majke i druge muške polovice bez koje ovaj svet teško da bih postojao. Nedavno sam čuo kako-- mi vama u opšte nismo potrebni(naravno neće ovo svaka žena reći), postoji sistem kloniranja, šta će nam muškarci,,,,,(baš bih voleo da vidim svet samo sa ženama, u šta bi se pretvorilo ono malo čupanja kose), nemojte baš toliko visoko ići Babilonska kula je srušena u sekundi……na kraju krajeva priča o Heleni Mikenskoj jer nesretna glupača nikad nije uspela da postane Trojanska pokazuje dovoljno,,,,,,nemojte me terati da idem dalje kroz istoriju. Na kraju krajeva, koliko vi trebate nama toliko i mi trebamo vama,,,i ne trebaju nam nikakva usputna muško ženska božanstva za neka naša taštinska preuveličavanja i onako nas jedna ruka drži u milosti, treba da budemo samo ono što već jesmo, muškarac i žena u jednom telu. To što postoje muški kreteni: pa ja već reče na početku, muškići su i onako budale,,,,e sad vi na to sve treba da pokažete svoju silu pa vratite istom merom, nisam više siguran ko će biti veća budala, nažalost moje dame vi se uporno trudite da uspete u tome, a stvarno ne vidim čemu jer imate ono što mi nikad nećemo: ŽENSTVENOST,,,,ženstvenost koju ste same sebi uzele,,,naravno da nema više vitezova, nikad više ih ni neće biti jer vi to ne želite. I za kraj naravno blago onoj ženi koja se nađe uvređena na sve ovo, feminizam je lep kao i svaka vanjština, ali…….e sad ja sam spreman  na drvlje i kamenje(u komentarima), da vidim dali postoji žena na ovom blogu….;))

     Kao da je prošlo par godina, a ne par meseci, od kad sam ovde.

Ponekad steknem osećaj da se većina nas ovde pretvara u internet

duhove.

Elem zvrljio sam večeras malko u TV i jedna mi sitnica upala

u oko i kaže:

Zašto se ponaša tako ?

Kako postane takav ?

A drugi odgovara:

Zato što je prazan !

Ma koliko on bio zao, ma koliko zločina i tuge počinio,,,

Prazan je !

Izvana izgleda sasvim normalno, čak ponekada zna da bude

I društven, ali je unutra prazan !

I ma koliko zločina počinio nikad tu svoju prazninu neće napunit

Nikad mu neće biti dosta !

Da, ali zbog čega onda to sve radi ?

Zato što se sveti !

Kome se sveti ?

Sebi se sveti, sveti se sebi zato što je rođen !

Kako zaustaviti takvog tipa ?

     Gospodo, moj odgovor vam se ne bi svideo...smislite ga sami, možda je bolje. Ovaj razgovor se vodio pre 120 i nešta godina, između, i danas, dve jako poznate legende. Pitanje stoji i danas; ne zašto se rodio/la, nego zašto je došao i otišao prazan, a između toga je pravio samo haos.

Zadnje reči jednog od one dvojice pre nego je izdahnuo su bile: Živi prijatelju, svaki trenutak života...živi...!!

Zašto su neki od nas iznutra prazni.....zna li ko..???

     Evo ga, stiže: Ep,, Pesmica,, Priča,, ili kako god već želite da nazovete, usput ćemo pokušati da ispunimo i neke želje ako je ikako moguće ;)))

Šta da vam kažem jednostavno ne mogu da pišem kad mi se ne piše, a mislim da teško bilo koga zanima šta sam ručao danas, međutim moglo bi da vas zanimaju neki razgovori i kontakti koje sam imao u zadnje vreme, naravno da nećemo prepričavati sočne tričarije i još slađa ogovaranja, ali bih mogao da iznesem svoje mišljenje, koje će se naravno kositi sa mnogima  ovde, naravno ne mislim na sve vas, ali znam da mnogima hoće.

     Elem kako bilo, ne znaju svi, jer ko će da pročita ovoliki blog jel tako ?? Pa da ponovim za one koji ne znaju, da nisam od onih koji oblizuje oltare naprotiv anatemisao sam sam sebe od tih stvari, verovatno bi veliko dostojnici vrištali na ove moje reči ali šta da im radim nisam ja kriv što nikad ni jedan od njih neće pročitati moj blog, a baš bih vole,,hehe

Naime radi se o našem sistemu verovanja(samo nastavljam zadnje delove prošlog posta),...... „Za jednu moju ratnicu“, ne ližem oltare, ali verujem u boga i jedini zakon koji poštujem barem sam ga počeo poštivati i jedini zakon u kog verujem je njegov.

U prošlom postu je bio jedan komentar koji kaže: Ratnik sve što ima i što je dobio- pri tom  misleći verovatno na moju snagu je božija zasluga....tačno, apsolutno tačno, stim što ja ništa više i ništa manje nisam dobio nego i svi ostali, ratnik je samo spreman da primi poklon na dar i naravno da se kreće tim poklonjenim putem. Sad će mnogi reći koji su pročitali zadnje postove: Jebote poklon mogao je biti i lepši,,,hehehehe,,, pa zar nije lepši ??

     Šta vam treba lepši poklon od darovane snage da se izborim sa svim nedaćama koje će me pratiti kroz život. Da vas pitam nešto: Dali biste lično vi voleli ceo svoj život provesti pored neke tetkice ili neke osobe koja zna šta hoće i koja se bori dušom i telom i svom svojom snagom sa svim životnim nedaćama ??

Opšte je poznato da jake osobe teže padaju pod uticaj drugih, za razliku od onih slabijih pa tako i sa svim vražijim iskušenjima, ali oni slabi,,hm,,,

E pa sad se zapitajte dali Booog želi pored sebe žito ili kukolj, u opšte me ne zanima ko će se ovde naći u ulozi žita a ko u ulozi kukolja, isto kao što ja ovde nisam u ulozi anđela kojih je ovde prepun blog, nego pokušavam da budem ono što mi je određeno a određeno mi je da budem ratnik, i nemam nameru ni da vas mazim ni pazim niti da vam dajem ulagivačke komentare želim da vam pričam(ako ko hoće da čuje) kako izgleda moj prolazak kroz moj život i naravno ako mogu kakav nauk da podelim sa vama podeliću.

     A sad za sve one koji misle da su anđeli, a pri tom su se još na žalost i ubedili u tu tužnu laž, da ih obavestim da postoje dva Boga (naravno samo za neke), razlika između jednog i drugog je samo u jednoj maloj sitnici: Jedan od njih ima moć stvaranja živog tkiva iz ničega,,, a za one koji misle da ne postoji vrag, pa neka konačno izađu iz svoje tame da ga dobro pogledaju u oči jer naravno da ne postoji kada ih je smestio u mrakulju o kakvoj nisu ni sanjali da postoji zato ga i ne vide..!! a jednog dana kada ga pogledaju, da upozorim da se ne moraju plašit neće videti ni crvenog ni crnog rogonju, nego jednog jebačkog tipa sa smeđim okama i crveni sjajni odsjaj u tim istim,,,,e taj lepotan im uzima i srce i dušu, pamet ne može i onako je odavno nema,,,za razliku od onog drugog boga kojem se tako revno klanjamo i tako revno verujemo a tako revno srljamo onom drugom,,,,jer jedan od njih dvojice želi da ustanemo i da se nosimo sa nedaćama, snagom svoje slobodne volje odnosno onog poklona,,,a ovaj drugi želi samo da kleknemo i prepustimo se.....

Naravno da je lakše prepustiti se, zašto bi se patili jel tako??  Zašto bi verovali ?? Niko ne kaže da ne gradite svoje sudbine, ali je sve dobro dok nam sudbina ponekad na put postavi troja vrata izbora kroz koja moramo proći,, problem će nastat kada jedog dana dobijemo samo jedna a izbora nema, e sad čitajte dobro: izbora nije bilo ni kroz jedna od onih troje vrata, iza svakih je bio jedan te isti put samo mi to nismo mogli videti, na koja god da smo ušli mislili bi da smo prošli kroz lakša(odnosno tešili bi se kao i uvek) ,,,taj isti put nas čeka i na ovim jednim vratima,,, samo što naša psiha ovaj put nema šansu izbora, i klecamo a nismo ni zakoračili,,,, e to je naša NEVERA....I kad konačno prođemo kroz ta vrata ulazimo sa zebnjom a ne sa verom i snagom,, ulazimo sa zebnjom jer nismo mogli birati, ta zebnja nam srce puni strahom, umesto da slavimo što u opšte postojimo i prolazimo kroz život i vrata koja nam se nameću.

     Naravno da ćemo dobijati udarce kroz život, beloj strani trebaju ratnici u borbi sa zlom a ratnici se ne treniraju za šahovskim stolom nego na mukama, naravno kao i svaki trening što jeste.

Oni koji hoće lakšim putem, samo napred ali niko od nas ovde ne voli tetkice, pa ni te iste tetkice ne vole same sebe, jer da vole sebe znale bi šta ne vole da im se radi,,,a pošto to ne znaju zagorčavaju život ostalima i pri tome uživaju,,,nisam siguran da je ljubav uživanje zagorčavanja...

I još jednom: Nemojte se zavaravati da postoji samo jedna vrsta anđela, isto kao što ne postoji samo jedna strana svega,,,,,za sve one koji misle da su anđelci, u opšte ne sumnjam da jesu, neka se zapitaju čiji su anđeli, nit je tanka, jako tanka, ali ni glogovo kolje nije baš tako slabo...;)).....Ali ko sam ja kao Laik da mene neki od vas čuju ovde, ićićemo lakšim sistemom metar u guzu pre nego cantimetar u glavu,,,ali verujte mi nije lakše,,,Vladimire tvoja želja ispunjena,,,,a sa pesmom na blogu ispunjavam i drugu, sve se može kad se lepo traži...;))

Ovo je zadnje iz serijala neću vas više davit..;))

Nađu se tu nekako neke parice, pa ratnik fino počne polako da se bavi stolarijom, jer sam već odavno uvideo da mi obrađivanje drveta ide od ruke,,bilo je lepo znati da se stvara i pravi nešta lepo naročito kada se drvo tokari(za one koji ne znaju , a zanima ih šta je tokarenje drveta neka pitaju:))))

I tako krene to mene, prve tri četiri godine išlo to mene onako pristojno, i kad me stvarno krenulo pravski, u jednom momentu mi pažnja popustila samo na sekund i evo novog udarca(a taman sam mislio da sam zaboravio na doktore) onaj mali cirkular koji držite u ruci i terate ga po drvetu iskočio je jednog dana iz jedne daske i odlučio da prošeta po mojoj desnoj ruci, bez obzira što ga je leva ruka čvrsto držala na neki način je iskočio i na onom mestu gde samoubice obično seku vene(sem toga vene se i ne seku tako kako ubistveni frajeri misle al ajd), i zubati majstor fino na mojoj ruci napravi grand kanjon, mogu vam reći da, ne da neću nikad biti samoubica ali sigurno neću seći vene da bi obavio posao ;))

Samo što u ovom slučaju na vene više niko nije gledao, ovog puta su problem bile tetive(nećete verovati koliko ih je na tom malom mestu), i živci(Ulnaris i Medijanus) dva glavna živca oba presečena plus ovi mali sitniji koji i nisu bili toliko važni.

Elem, ratnik više nije osetio svoju ruku, ne samo da je nisam osetio nego mi je šaka bila neupotrebljiva. Ajd noga i nije bila neki problem odsečena je, navikni se na protezu i teraj dalje..... Ovo je bilo nešta drugo, ruka je bila tu ali je ja nisam osećao. Gledam u nešta što je deo mene, tu je živa je ali od nje nikakve koristi. Mogu samo da se zahvalim dragom Bogu što je dao znanje i iskustvo Dr. Zoranu Aleksijeviću koji je majstorski sve što sam ja iseckao on fino pospajao, također gospođi Floršić Zdenki koja se u naredna dva meseca mučila samnom da bi moju šaku vratila u prvobitno stanje, mogu vam reći da mi je ta dva meseca bio jedan od naj dužih perioda u mom životu, na bolove niko više i nije obraćao pažnju, bilo je bitno  da se vrati ono što je odavno bilo ukočeno, ruka se jednostavno morala vratit,,,i evo ne samo da se vratila nego sad vama kao i do sada pišem tekstove između svih ostalih poslova koje radim u životu.

Ponovo sam se vratio stolariji i sve do pre nekih mesec i pol dana sam se bavio tim lepim zanatom, u principu tokarenje drveta me je više privlačilo drvetu nego sama stolarija, ali otom potom, kao što sam rekao, sve do nedavno sam bio drvo deljac,,,i pre nekog vremena u toku noći mi je požar zahvatio radnju, naravno od kompletne radione su ostali zidovi i krov, čak je i on na jednom mestu počeo da blago hvata,,, sve što sam napravio za 8 godina svaki stroj koji sam ubacio u radionu sve je izgorelo. Ali mi ovde ipak pričamo samo o materijalnim sredstvima, kao što ste pročitali bilo je puno, puno gorih stvari tokom života, uz Božju milost krenut će mo dalje, biće toga kroz život još...a sad bi posle ovoga svega išla moja završna reč u vezi svih ovih postova, pa da krenemo. Upozoravam one sa slabijim živcima, naročito one koji ne mogu i nikad nisu mogli da podnesu kritiku, bila ona prijateljska ili ne, da ne čitaju dalje, možda će se neki od vas naći u ovim redovima, a neće moć podnet,,,tako da čitaju dovde i jednostavno stanu, jer i onako nije bitno šta ovde piše danas ćemo pročitat a već sutra nećemo znat na čijem smo blogu bili, tako daaa......

     Ovo sve što ste do sada pročitali je deo ratnika iz svakog njegovog životnog razdoblja po nešto, naravno ima tu puno više događanja i dešavanja, kao i kod mnogih od nas naravno, ali mislim da je ovo dovoljno da biste me upoznali, naravno oni koji me ne znaju,,,,,

Nisam blog počeo pisati samo tako da se piše, tačnije otvorio sam ga na nagovor, ali sam pre otvaranja bio već poprilično na Hr Blogeru čitao mnoge od vas neke i komentarisao. I kad je blog otvoren, otvoren je sa samo jednom namerom: mnogi, ali zaista mnogi će reći imamo neke delove sebe koje čuvamo samo za sebe, ispada kao da imamo neke strašne tajne, bili smo bivši agenti MOSAD-a ili već šta ??

Ne, neradi se tu o tako krupnim stvarima, nego o bekstvu pred samim sobom, imamo ta neka čudesa u nama koja nas tište od malih nogu, preko kojih nismo nikada prešli, u principu se nismo nikada izlečili,(da nikada nisu i nikada neće, u principu se radi o kukavičluku, jer izlečen si tek onda kada o nečemu pričaš bez uztezanja) naravno sa godinama nam taj teret postane pretežak, a pošto ga već vučemo odavno on ujedno služi i kao magnet ostalim nedaćama da se nakupljaju, ono što nije lečeno da bi bilo izlečeno nakuplja novu negativnu energiju i tako sa svakim novim pritiskom polako popuštamo, na kraju se svedemo na to  da imamo deo koji ne iznosimo u javnost, koji ne smije niko da zna, ako pogledate malo širim pojmom ljudska rasa postoji odavno i mnogi od nas i pre i sad imaju to nešto što ne žele da podele sa ostatkom sveta ne žele da kažu kakva su osećanja u vezi toga, kakva je i kolika veličina bola u vezi toga, i greške nam se dešavaju i dešavaju jer ljudi jednostavno nemaju proživljeno  a ni prepričano iskustvo, možda bi neki od nas, u pojedinim situacijama, postupili drugačije da su znali šta ih čeka, ali nisu znali samo iz razloga što je neki sebičnjak ili neki strašljivac zaboravio u svom strahu da ispriča neku anegdotu iz svog života. Ali nije fora u tome što je taj neko to zaboravio, nego što je namerno prećutao, nije mogao da priča o tome, a zašto ?? Zato što još uvek nije preboleo-la, to što mu se desilo( pa šta sad to znači da će biti bolestan celog života,,,glupost ili mazohizam),,,, idemo sa samo jednim primerom: Koliko ovde na blogu postoji žena koje su bile silovane, puno,- znali to tko?? Naravno da ne zna jer one same o tome ne žele da pričaju jer je to pre bolno(sem jednog izuzetka), da li te iste žene razmišljaju koliko bi bilo sprečeno silovanja kada bi malo sa nekim podelile svoje priče, ako nebi bilo sprečeno ali bi mnoge od vas bile upoznate sa posledicama toga svega, makar jednu mrvu bi bilo lakše. Šta bi ja imao od svoga bloga da nastavim pisati kako pišem a ne naspomenem neke stvari koje su se meni dešavale,,,,,moje iskustvo kaže, ne daj Bože da se desi ali ako ikome od vas iz nekog razloga krene gangrena na bilo kojoj od vaše dve noge, nemojte čekat(jer se već molit ne znate), milost doktorovu, maminu ili tatinu,,,,gangrena je krenula, secite  ono što se odseći mora da se par dana kasnije ne bi seklo sve, i kad doktor bude seckao, recite mu da uzme desetak cantimetara više za svaki slučaj, jer on seče svakako,,,,nemojte da seče ponovo,,,,koliko god ovo izgledalo okrutno,,ali je ujedno i tako, ko hoće da se teši nek nastavi i dalje,,,, a ko ima uši da čuje nek zapamti.

Zaista ne vidim razloga za sva naša ćutanja, prošle ne prežaljene bolove i neke naše umišljene fiks ideje,,,,,, ja sam prošao malo, jako malo u odnosu na neke koje poznajem iz privatnog života,,,ali mnogi od vas nisu prošli ni ovoliko, međutim pamet im curi na uši, odakle majke ti.??  Stižemo do nekih zrelih srednjih godina sa iskustvom ispijanja kafe po kafićima i ogovaranja komšiluka, kasnije glumimo neko životno iskustvo pred čovekom ili ženom, nebitno,, pred ljudima koji su se sreli i pogledali đavola u oči, usput mu još udarili par šamara, jadno, bedno i mizerno, od svakog se u životu može po nešto naučiti, pa taman taj neko bio i naj veća budala na svetu, ako ništa drugo naučiš da ne budeš budala. Ali onog trenutka kada te tvoja želja za dokazivanjem dovede do tačke kada više ne razlikuješ aroganciju od zdravog razmišljanja, možda je vreme da porazmisliš o naj bližem egzorcisti..;))...Da nije ovog smeška cela ova priča bi bila žalosna, neki su čak smatrali iz mojih postova, da sam tamo neki visoko obrazovani tip, nisam niti želim biti,,,želim samo da se klonim dalje od svoje samoljubivosti, svoje arogancije koju ne volim da vidim ni u ogledalu a ne na nekome drugom, želim da budem skroman pred silom nebeskom jer sam samo još jedan čovek u vekovnom nizu, koji popunjava praznine ove naše zemljice, učim da bih mogao da prenesem(ne bi bilo lošo samo kad bi bilo malo manje bolno, ali šta da kažem u njegovim sam rukama ko sam ja da glumim Boga), kako je tamo negde rečeno: svi ste pozvani, ali malo će se vas odazvati,,,,,blago onima koji umeju da čuju jer ja pišem samo ono što sam prošao, ne pričam o onome šta će me snaći, jer ne znam, ali znam šta je bilo i znam šta je sad. A sad se žalimo(oni koji se žale), kako su imali nesretno detinjstvo, nikad nisu upoznali svog oca, kao jadna sam ti ja ne sećam se tate( a šta je sa onima koji u opšte ne pozanju roditelje, pa ne kukaju, mislim da su to pravi ratnici) pa vučem traume celog veka, ja se sećam svog tate sa  kaišom u ruci, neki od nas su oprobali i čelične sajle na svojoj koži i to u detinjstvu i sad su strašni borci za razliku od nekih i šta sad?? Kao, jaaao mama me nije baš mazila puno, ponekad je morala sa tatom da popije kafu,,,,a šta treba da radi ?? Da te vuče ispod suknje celog veka. Ili jaaao muž mi je danas prigovorio jer nisam dovoljno posolila meso, neću mu to nikad oprostit,,,blago mužu koji prigovori ovako šta i on je budalčina svoje vrste, ali još veće blago njegovoj supruzi, koja je izgleda živela na zrnu graška, mogla se tako i pretvorit u taj grašak pa da nikome ne zagorčava život,,,strašno je to što uvek nekome nešto fali, postali smo ne zadovoljni sami sobom, izgleda da u paklu ima više od jednog sotone, nas kao da je opselo celo krdo, recimo jedno 2 000 demona, hoćemo li uspeti više da se pomirimo sa našim dugogodišnjim strahovima, i priznamo sebi da smo samo ljudi a ne bogovi, i da sve što nam se dešava, dešava se sa razlogom. Svako dobije porciju koju može da ponese, ali ničija nije naj teža, jer ima i gore: Pa bi prema tome mogli malo da prestanemo da seremo koliko nam je teško, i da počnemo konačno da živimo bez stalnog jadikovanja, zar nismo ponekada siti sami sebe, a zamislite kako je ostalima da trpe nas nezadovoljnike, ma nema niko pravo nikome da zagorčava život, ko ne zna da se nosi sa onim šta mu život nudi nek uzme žilet i secne,,,upssssss...oprostite, ne žilet dovoljno je da kupi malo jaču omču pa na što čvršću gredu,,,,,jer i drugi bi da žive, drugi kojima je život lep, a verujte život je prekrasan.

Kraj..;))

     Elem, njega u principu nikad ni nisu zanimale te neke učene školske knjige ali od kad je znao za sebe nije čitao sva druga ostala štiva, nego ih je jeo, i nemam pojma kada je stigao da pomisli, da bi mogao da se nađe u ulozi Francuskog pripadnika Legija stranaca....hehehehehe....sad mislite evo još malo avanture, trt milojka neće ići tako. Da sa nepunih 22 godine si je ufitiljio u glavurdžu da ode u legiju stranaca, nećete verovati samo iz jednog razloga: Da vidi koliko je daleko stigao sa svojim psiho fizičkim mogućnosti koliko i kako daleko može da izdrži,(uskoro će mu se ta želja ispunit,,samo malko drugačije,,hehe) naravno uz pretpostavku da na tom putu ostane živ, išao je sa tom mišlju da bi se kasnije bilo lepo zvati bivšim legionarom(možete zamislit budale).

E sad dolazimo do onih trenutaka kada se sudbina jednostavno mora upetljati  i  kaže ; Ne, nećeš tim putem. Kako bilo u njegovoj 22 godini na balkan stiže nešta  što ja sam imam običaj reći ; đavo je odlučio da se igra ljudskim dušama, jer se ti događaji nikako drugačije ne mogu opisati nego tako, onu reč od tri slova neću ni u snovima da izgovorim, ali znam da u tim trenutcima đavoljeg posla, ljudi oko tebe gube razum stvarnost se totalno menja, i jednostavno neka negativna sila dohvati svaku dušu do koje može da dođe, a jadnih malih i bednih duša na sve strane, ma nema govora rasplodan teren za otvaranje paklenih vrata.

     Od ovog trenutka Ratnik više ne piše u drugom licu, od ovog trenutka počinje moj davnašnji post: Borba, borba i samo borba.

Ko još nije shvatio, a malo ko od vas nije, ratnik vam se u ovim postovima otvara, da ovo je moj životopis: Rođen sam, odrastao i živim u Vukovaru, sve dok me putevi ne odvedu nekuda na drugu stranu,,,ali da nastavim, zovem se Đorđe i manje više mnogi me sa blogera već po prilično poznaju.

Dakle došlo je ono što je moralo doći, i tu se dešava druga prekretnica u mom životu, a druga prekretnica se zove amputacija leve ratnikove noge, tačnije leve podkolenice, za sve one koji je znaju da dobro ste čuli,,ovaj ratnik koji vam sada piše nema levu nogu, tačnije ima i fantastično se snalazi sa njom samo nije od krvi i mesa. A kako to izgleda, tačnije kako izgleda kada neko ko se toliko dugo bavio sportom kojeg je obožavao, sportom koji je ujedno bio i njegov način života, a sem sporta život je tek počinjao svom svojom snagom i u tom vremenu se desi to što se desi, a desi se da ti se preko noći život  pretumba, naoko uništen totalno, kompletan svemir ti se srušio na glavu jednostavno si pogledao đavola u oči, ali da ne duljim dalje i ne tupim sve je lepo opisano u postu: Borba, borba i samo borba.(I nije lošo što je prošlo tako inače kako bih ja sada pisao sa vama ;))...)

      Kako bilo život ne čeka, i zapamtite život zaista ne čeka NIKOG, posle kraćeg životnog godišnjeg odmora, bilo je vreme da se prohoda na nečemu što se zove plastična noga, naoko bljutava(vidi mene sad kao da pišem o nekom začinu..hahahaha), ružna, poprilično teška barem u onom vremenu kada nisam znao da neke stvari i postoje, taj komad plastike u kratkom roku je postao deo mene. Verovali ili ne počela mi se žestoko sviđati, još kad sam video šta se sa njom sve može a joj, kad nisam poleteo...:)), i nemojte mislit da se šalim. Naravno posle ove prekretnice u životu počeo sam još jednom ponovno ali ovog puta temeljno iz korena da razmišljam o stvarima oko sebe. Stanje na balkanu je bilo kakvo je bilo svi su se snalazili kako je ko znao i umeo, ja sam se i doslovno vratio u život. Ne zadugo posle toga-sa mojih 25 godina sam upoznao moju sadašnju suprugu sa kojom živim i danas, imam sina i kćer i pokušavam da balansiram u ovom našem jadnom sistemu, naj radije bi se rešio ovoga svega (mislim na sistem) ali sad je tako kako je. Ali nećemo preskakat delove priče pa se vraćamo da nastavimo dalje. I tako,  život je morao krenuti dalje. U razdoblju do 2000 godine koliko god plastičnjara bila dobra odnosno naviknuto dobra, ipak me je tu i tamo podsećala da je to samo plastična noga koja se mora skinut isto kao i rukavica sa ruke. Normalno ovaj blento od ratnika mora samo malo da proba da potrči,(i još pokoješta :)) pošto je u svom nekom vremenu obožavao trčanja kroz prirodu i sve ostalo što ide uz džogiranje, naravno posle prvog uspešnog pokušaja trčanja došla je i prva uspešne operacija neke izrasline, a taman sam se sredio sa svim kad gle opet pod nož, ajd šta ćeš kad se mora nije ni teško, ali majstore ne, ne posle ovoga nećeš više u džogere, sve je fino prošlo, ,,prošlo tako i 5 – 6 godina nekog životarenja, opet mi padne na pamet ono kao: ma prošla je proteza bila malo ovako malo onako, da probam ja ponovo malo ubrzat korak, kao nije mi dovoljno što hodam odlično, nego moram ponovo da prođem kroz isto.(budala traži nad hlebom pogaču..:)) Ajd pružio ratnik korak, pa tako jednom pa ono lepo milina bože mili, ajd probaćemo još, i naravno posle toga ajd budalo ratnička ponovo pod skalpel, istiii problem kao i prošli put samo na drugom mestu, ajd fino odmaraj mesec dana pa porazmisli o svojim glupostima. Naravno da sam porazmislio,, treći put mi nije bilo potrebno, a i bogami bio sam sit i doktora i seckanja. I tako sa mirom Božijim dočeka se nekako 2000 godina.

Za dan, dva idemo u novi milenijum sa novim nastavkom..;))

Naravno da je napustio borilačke veštine, ali samo po roditeljskom saznanju. Tih godinu i nešta dana je bilo dovoljno da ga niko i ništa više ne odvrate od tog sporta (mada će doći i to vreme). E sad zamislite kada dođe vreme treninga, kakvo muljanje i petljanje nastane samo da bi se završilo na treningu jer ni jedan trening se nije smeo ispustit. Uglavnom, otac je nastavio svojim starim putem šljivovice, a majka svojim starim putem (o njoj ćemo kasnije), ali dečak više nije nastavio svojim starim putem nego je krenuo novim, jeste da ga škola nije nešta posebno zanimala (što mu se kasnije razbilo o glavu) ali u neku ruku imao je nešta novo u životu što mu je davalo snagu da nastavi dalje. Da se razumemo stanje u kući se od dečakove 5-te godine  ništa nije promenilo sve ove godine. I tako na kraju osmogodišnje škole i na upisu u srednju dešava se nešto što je poprilično ražalostilo dečaka. Njegova tetka koja ga je sve ove godine pratila i trpela sve zajedno sa njim koja mu je u stvari više bila majka nego sama majka (jer mu je majka bila strašni egocentrik), dakle ta žena koja ga je volela kao da je njen, umire. Trebalo mu je malo vremena( jer više nije bio klinac pa da prolazi kroz neke traume zbog tetkine smrti), samo izgubio je nekog kome se poveravao, jer ona je sve znala šta je dečak radio, ona je u principu i znala kompletan njegov život i podržavala ga na svakom koraku.Elem žena koju je voleo kao majku je otišla iz njegovog života moralo se dalje. Kreće se u srednju školu, sa tako velikim žarom da se na kraju godine skupi 9 jedinica, koje se nikako nisu mogle ispravit, naravno otrese se kao kruška sa drveta. Na šta je otac popizdio, ali to više nije bilo važno, važno je to da se sa školovanjem više nije nastavilo, nego je dečak ali sada već momak, fino zaposlio sa svojih nepunih 17 godina, moram da dodam da je dečakov krevet suv odavno a nokte je prestao grickati sa nekih 16 godina,,,ali idemo dalje.

     Naravno borilačke veštine ga prate svo ovo vreme i onoga trenutka kada se zaposlio više nije nikome ni govorio kuda ide i šta radi, jednostavno je bilo ono standardno: Vidimo se za 2 – 3 sata.

Elem, stigao je tako i vojni rok koji je prošao manje više standardno kao i kod svakoga, ne baš standardno ali to je već druga priča,,,,kako bilo povratak iz armije donosi mladiću kao neki novi početak u životu vraća se na posao, roditelji su sada već u poodmaklim godinama, otac više ne može da pije kao pre ali se ipak sa vremena na vreme dohvati flaše pa se podseti starih dana, i tako jednom prilikom mladić stigne da upozna i greh.

Vrativši se jednog dana odnekale kolima kući, čuje na dvorištu nekakva dešavanja, dešavanja koja je slušao u detinjstvu i ranoj mladosti. Ušavši u dvorište prvo i jedino što je video je sukob između majke i oca....hm....sukob, više je to bila žestoka svađa, zbog gluposti naravno kao i uvek,,,,međutim toga trenutka se dešava nešta čega mladić nije bio svestan....hm....nije bio svestan....možda nije hteo da bude svestan, možda je to samo bio put koji je on morao da prođe,,kako bilo jedino što je čuo i video su bile majčine suze  i vrištenje, tipa; Udri ga sine, ne mogu više da ga podnesem..!!

Šta se dešavalo o mladićevoj glavi onda nije znao, stajao je na pola dvorišta i kroz otvorena kuhinjska vrata gledao oca kako drži nož....

Smračilo mu se ispred očiju, i postavio je samo jedno ogorčeno pitanje: Ćale šta ćeš sa tim nožem??...(naravno blesan je pomislio da je otac uzeo nož zbog obračuna)

U tri skoka je bio u kuhinji, otac ostaje bez noža u ruci,, dalje je greh reći bilo šta, prestao je par sekundi kasnije kada je otac uspeo da kaže: Sine nemoj..!!

     Trgao se, izleteo iz kuće, seo u kola posle čega ga nije bilo dva dana: u ta dva dana vrteo je film šta mu se i zašto dešavalo kroz život, nepunu godinu dana kasnije sve se kristalizovalo, sve ono što je shvatio u ta dva dana......Majka, koja je trebala da bude majka, je bila jedan, jedan običan arogantni stvor, kojoj celog života ni dočega nije stalo nego do nje same, kako će kada se uslikava ispasti što lepše jer bože moj slike ostaju za veke vekova, kako je njena uvek morala da bude zadnja, a u principu retko je kada  bila, jer kooliko god je mladićev otac bio dobar čovek uz tu dobrotu je išla i njegova inteligencija, i naravno da joj nije mogao popuštati kada joj je većina odluka u životu bila pogrešna  (nećete verovati ta žena je i dan danas takva), i kad god i koliko god da se sa njom pokušao dogovoriti oko bilo čega, kao čovek sa čovekom, ona je uvek i redovno svemu pristupala sa đonom, možete zamislit jednu ženu (a pri ovome ne pljujem po svim ženama), em što je nepismena, em što nikad dalje u životu od nosa nije videla, em što je smatrala da je ona u stvari sama celi svet, mislila je da je lepota lica koju je navodno imala u mladosti jedina i naj bitnija stvar u životu i kroz celi svoj život je išla sistemom; biće kako ja kažem ili nikako..... hm....pa naravno da neće biti uvek kako ti kažeš samo što je veštici bilo neke stvari teško dokazat, ne teško nego nemoguće. Tako da je mladić shvatio podlogu svih dešavanja porodičnih od dana njegovog rođenja. Naravno bilo bi lepo da se moglo uživati u saznanjima do kojih se došlo, jer je ploča od tada mogla da se vrti malko drugačije..ali vrag naravno nikad ne spava, to za vraga je mladić mislio onda,,,godinama kasnije je saznao da nije vrag, nego naprotiv nešta pozitivno je uplelo prste.

Nastavak sledi ponovo..:)

    Rođen je u martu 68-me, godine. Roditelji su mu do tada živeli 18 godina u braku bez dece(tačnije nisu mogli imati decu), bilo je nekih peripetija tako da se dečak rodio kad su mu roditelji imali svako po 38 godina, bio je dugo čekano i željeno dete, naročito sa očeve strane. Seća se da mu je otac jednom prilikom pričao, kako je na poslu upravo primio platu, kada je saznao da mu se rodio sin, naravno sva plata je toga dana završila u prvoj gostionici.

I otac i majka su mu bili tada u radnom odnosu, jer u to vreme balkanskog prosperiteta trebao je svaki dinar jer su kuće nicale kao gljive posle kiše, tako da je dečaka čuvala i odhranjivala mamina sestra, odnosno njegova tetka koja je kod njih ostala do svoje smrti odnosno dečakove 15-te godine. Puno godina kasnije dečak se pitao ko mu je u stvari bila majka: majka ili njena sestra,,,ali da nastavim dalje. Sve nekako do njegove pete godine, znači to prvo odraštanje je išlo nekako lepo i pristojno barem ono malo detinjstva kojeg se dečak sećao.

Međutim kasnije (tokom godina uvek se pitao, a pita se i dan danas mada mislim da sada zna odgovor), šta se desilo posle njegove pete godine, kada je otac koji je bio izrazito pošten i častan čovek dobrog i velikog srca, odjednom počeo piti. U principu nije to bilo odjednom, pijo je on uvek ali se nije nikada napijao.

Međutim vreme se očito promenilo i dečakov otac je krenuo putem alkoholizma. Počinju godine kada je sve krenulo kako ne treba, u dečakovoj sedmoj godini roditelji prave novu kuću, on kreće u školu, međutim malo koji dolazak kući iz škole je bio sretan, mnogo puta se čak bojao da uđe u dvorište jer je još sa ulice čuo galamu i svađu roditelja.

O ne prospavanim noćima i brzinskim buđenjima tokom noći i u ranim jutarnjim satima ne vredi više pričati, toga je bilo u izobilju, onda kada je trebalo da bude sve fino i lepo, krenulo je sve natraške.

     Naravno sav taj pritisak, sve te malte ne svakodnevne svađe su kod sotone urodile plodom, dečak je počeo da gricka noktiće i mogu vam reći; koliko ga poznajem, radio je to majstorski, živci na vrhovima prstića su često puta provirili i rekli: dobro majstore sad bi bilo dosta, pusti malko da nokti izrastu pa onda ponovi postupak, naravno dečak je uvek slušao dobre savete..;))

Naravno i otac je svoj posao odrađivao majstorski, sreća što se u ono vreme stolarija pravila kako bog zapoveda pa se nije morala menjati, a ni stakla nišu bila nešto naročito skupa tako da je to sve nekako funkcionisalo, noktići su rasli pa su ponovo bili podkresani, ali bože moj, ni u ono vreme nije bilo ovih današnjih grickalica.....

Elem,,,,dame koje sada čitaju ovaj tekst i onako manje više psuju i udaraju po muškom svetu i njihovom alkoholizmu,,,,,paaaaaa, stanite malo na loptu, nije uvek sve onako kako se čini na prvi pogled, ali da nastavimo dalje.

Ne zadugo kada je počela žetva dečakovih noktiju, pojavio se još jedan problem, klinac je malkice počeo da s'vremena na vreme piški u krevet, naravno to s'vremena na vreme više nije bilo tako retko,dečaku se to svidelo pa je počeo to malo počesto da radi. E sad ni roditelji mu nisu bili baš toliko glupi, otac naročito, čak šta više bio je veoma inteligentna osoba, zato dečaku i nije bilo jasno to njegovo ponašanje,,,,,,elem nekako u njegovoj desetoj godini, otac nagovori majku da sa dečakom ode doktoru jer očito nešta nije valjalo. I tako se dečak i mama jednog dana pojavili pred čika doktorom, doci naravno nije puno trebalo da skonta neke stvari kada je video dečaka,,,pa je jednostavno rekao majci: Gospođo vaš muž pod hitno mora da ostavi alkohol, a i vi malo, da stanete na loptu sa čestim optužbama, naravno ovo zadnje dečakovoj majci baš i nije prijalo tako da su izašli od doktora sa blagim majčinim gunđanjem.

     Kako bilo, kući je ponovljeno sve šta je doktor rekao sem onog zadnjeg ali dobro bože moj ne mora sve da se zna,,,u svakom slučaju otac je malo ali samo malo stao sa svojim alkoholizmom, tako da nije bilo tako često onog noćnog postrojavanja ali ga je ipak bilo.

I tu nekako sa dečakovom 11-tom godinom dolazi do njegove prve prekretnice u životu, nemojte misliti da se dešava nešta spektakularno,,,neeeeeeee, tada, u tom uzrastu se sreće sa nečim što se zove; Borilačke veštine, i u toku te prve godine bavljenja ovom predivnom veštinom (nije bitno kojom) dečak shvata da je i škola mogla da mu ide puno bolje, bez obzira što su mu ocene bile dobre i vrlo dobre, znao je da je mogao puno bolje, ali ne lezi vraže, otac se vraća svom starom drugu i to punom merom. Naravno ni jedno od roditelja nije bilo zadovoljno sportom kojim se dečak bavi; tvrdoglava majka je mislila da se tamo samo uči agresiji i tučnjavi, a otac kao bivši fudbaler je imao san da dečak nastavi njegovim stopama, ne shvatajući da se to i desilo, pa i krenuo je putem sporta zar ne ?

Pritisak koji su vršili na njega sa kojekakvim levim razlozima je rezultovalo dečakovim napuštanjem njegovog omiljenog sporta........ Mislite da ovde priča staje..hehehe....ovog puta neće ići tako lako ;)

Nastavak sledi...;))

     Praskozorje,,osvit je novog doba, kroz stepu do danas nama nepoznate zemlje jašu konjanici, u crno obučeni ratnici. Crne ponegde krvlju natopljene pelerine su im se presijavale na jutarnjem suncu.

Galopom su jurišali kroz nastambe ljudskih umova sejući  smrt i uništavajući sve pred sobom. Agonija u čoveku je bila strašna; kako se suprotstaviti tako nečemu moćnom, kako izaći na kraj sa silom oblivenom lažnim sjajem, kako ne podleći toj moćnoj a tako okrutnoj snazi uništenja. Sunce je bilo daleko, taj predivni izvor svetlosti, snage i života je bio dalek...vidljiv na horitontu ali ipak dalek, a ratnici su bili tu. Njihove pelerine su se širile kao da govore: i ovog puta mi pobeđujemo.

Kao horda besnih pasa uleteli su u naselje, ostavljajući pustoš za sobom – oni mali slabi jadni i nejaki stvorovi, kojima je bilo svejedno čija će svetlost da vlada univerzumom ogrtali su se tek novim crnim plaštevima želeći njihov moćni ali ne videći njihov ipak lažni sjaj, nije važno kako, bilo je bitno preživeti još jedan dan, još jednu noć, možda godinu, samo da se preživi. Dali će i taj novi plašt ta predivna u crno obojena sjajna pelerina ponekad biti obojena crvenilom nedužnog humanoida zaista nije bilo važno....samo da se preživi.

One naoko male običnom oku, jutarnjim suncem svetlošću okupane duše, retkih pojedinaca koji su zanemarili taj tamni sjaj tih strašnih ratnika i okrenuli se svetlu tog toplog sunca, pokosilo je sečivo blistavog mača. Bez obzira na gorku sudbinu, umirali su sećajući se rečii nekad davno izgovorenih, nekad davno zaboravljenog starog mudraca: BOLJE  JE  ŽIVETI  TRI  DANA  KAO  ČOVEK,  NEGO  UZALUD  PROVESTI  VEK  U  JADU  I  MIZERIJI  KAO  ŠAKAL..!!

Dok se Sunce sve više podizalo na horizontu, razularena horda je završavala svoj posao u nastambama ljudskih umova. Tamo nekada davno, grbava spodoba dobila je na poklon predivno rezbarenu crnu kutiju od Ebanovine,,,,,morala ju je otvorit,,,a lepo joj je rečeno, NE  OTVARAJ  JE..!! I tako je počelo.

Rrazularena horda ratnika tame još uvek jaše, ali isto tako sa svakim novim praskozorjem rađa se i novo Sunce.

Posvećeno: Ratnicima tame.

Auto put 925; vozila šnjiraju preko sve 4 trake. Srebrni BMW, pri 220 na sat lagano klizi svojom desnom trakom, vešto izbegavajući koje kakve karkondžule koje mu se s'vremena na vreme nameću na putu.

I tako uživajući u vožnji kroz život, prolazeći pored drugih vozača ujedno ih i pozdravljajući, neretko blicajući u znak pozdrava i onima koji se kreću u suprotnom pravcu sa druge strane auto puta,,,,u daljini opazi Hondu crne boje, kako pomalo nesigurno šara levom trakom istog puta. Vozaču BMW-a, nije bilo leno pa malo više stisne gas, zanimajući ga šta se to dešava sa Hondom, čemu toliko ne sigurna vožnja. I tako što je više prilazio Hondi, sve je više bio siguran da je za njenim volanom žena. Našavši joj se iza leđa, ali držeći se svoje desne strane puta, kratko joj je blicnuo pozdravljajući je, međutim Honda pozdrav nije primetila. Ne verujući da ga nije videla, vozač BMW-a se lagano izjednači sa Hondom. I tek kada je to napravio žena za volanom  Honde ga je primetila.

Pozdravio ju je laganim prijatnim osmehom i klimanjem glave, na šta mu je žena odgovorila, prijatnim ali ipak malo  uplašenim osmehom. Videvši kola, na neki način upoznavši se sa njom, bacio je pogled na volan Honde i onda mu je bilo jasno zašto je Honda sve vreme bila nesigurna na cesti, žena je volan obema rukama, tako jako i grčevito, stiskala da se vozač BMW-a uplašio da će ga isčupati sa komandne table i iz kompletnog motora. Naravno nije ju poznavao pa mu ni razlog njene ipak prevelike brzine(jer oboje su vozili 220 na sat), i njene očite borbe da se održi na auto putu života, nije bio poznat. Znajući da svi mi imamo svoj put, ali isto tako i znajući da smo također svi mi na jednoj cesti života,,,,nije mu bilo leno, pa je uključio svoje infra crvene senzore, za određivanje daljine i pronalaženje cestovnih- životnih prepreka i karakondžula koje bi se mogle naći na putu. Ne vidljivi mlaz, nežne crvenkaste boje lagano se kao magla pružio kilometrima ispred oba auta. Normalno žena u Hondi ga nije videla, jer nije znala ni šta da traži ni u šta da gleda na cesti, ali je za svo to vreme stekla neko poverenje u vožača srebrnog BMW-a. Kada je infracrveni mlaz dostigao svoju konačnu udaljenost, vozač BMW-a, se malo bolje zagledao i na levoj traci,, traci kojom je žena vozila, na nekom petom kilometru, ugledao rupu na cesti, zaškiljivši malko očima, i osetivši neku nelagodu,, kičmom su mu prošli lagani trnci. Rupa na cesti nije bila samo rupa, nego ponor bez dna. Videvši šta će se desiti. vožač BMW-a je lagano izjednačio svoja kola sa njenim, ustalio vožnju i pokazao joj rukom da otvori prozor, jer on je svoj već otvarao(bez obzira na brzinu). Žena je otvorila prozor i onako uplašenim, ali ipak i malo čvrstim pogledom pogledala vozača BMW-a. Čovek ju je pogledao i malko se nasmijao tom njenom (kao) čvrstom pogledu i lagano joj doviknuo: Gospođo, na sad već četvrtom kilometru na vašoj strani se nalazi rupa bez dna i to velika rupa, ne bi bilo lošo da na par minuta pređete na moju traku, pa kada je prođemo vratite se na svoju traku, na svoj put,, samo to tražim od vas.

Naravno žena, verujući u svoju(ne)sigurnost, naročito u veoma jaki motor svoje Honde, zanemarujući činjenicu da vozač pored nje ipak sedi za volanom mnogo, mnogo, moćnije zveri BMW-a, a ujedno i sebi govoreći: ma ko zna o čemu ovaj govori, kako je ja ne vidim??,,nije poslušala vozaža, nego je uz malo prepotentan osmeh lagano zatvorila prozor, namigavši vozaču.

Čovek videvši šta će se desiti, ne mogavši gledati katastrofu jednostavno je stisnuo papučicu gasa i u dve sekunde ostavio hondu iza sebe, razmišljajući zašto je žena postupila onako..... ni sam ne znajući kako.

Prošavši pored bezdana koji je video pre 5 kilometara, neka želja ga je naterala da stane na sledećoj benzinskoj pumpi, pomalo se nadajući da će ga žena u Hondi ipak  poslušati i da će preći na njegovu traku. I tako sedeći u lokalu koji je bio u sklopu pumpe, sedeo je i čekao nadajući se. Sada više nisu prošle minute, nego su prošli sati, ali od crne Honde nije bilo ni traga na horizontu,, ustao je lagano, znajući da nikad više neće sresti crnu Hondu, jer bez obzira, na upozorenje na dodir ruke sudbine,,, Honda je našla svoj put u onom bezdanu.

Sedajući za volan svoga BMW-a, pitao se zašto pojedini vozači ponekad zanemare životne zakone ceste......... Pitanje je ubrzo nestalo, jer je znao da mora da krene svojim putem, pozdravljajući sve one sa kojima se mimoiđe i koje zaobiđe, na toj AUTO – CESTI  života.!!

Posvećeno: Belim Ratnicima.

EEEEEvo ga ko kaže da nema ratnika, ovo je za moju Plavu ratnicu,:)) a Mirjana kaže da nema ni reakcije a kamoli akcije, ma evo Miro i jednog i drugog..:))

Elem u zadnjih mesec i kusur dana, povodio sam se jednom strašnom idejom, a što vreme više prolazi više mi se sviđa, a ideja je bila: Da zatvorim blog...hihi..nemojte trljat ruke pre reda strpite se još jedno 4, 5 postova pa ću vas pustit na miru, zašto sam došao do te genijalne ideje,,,pa u zadnje vreme kontaktirajući sa nekima od mojih, nazovimo ih, virtualnim prijateljima, pa tako malo šetajući blogovima, pa malo razmišljajući sam o svojoj, u zadnje vreme malo većoj aroganciji, sa dodatkom pokoje samoljubivosti ali toga je bilo već mnogo manje...... eto mene sa zaključkom da se malko povučem, neki ovde, od zaista dobrih duša, su me razumeli ali su ipak rekli strpi se još malo. Razmišljajući, posle toga sam shvatio da ni ne mogu samo tako otići ne napisavši nekakav završni post......i tako kažem još malo ćete me trpeti pa vam onda više neću dosađivati........

Ali kako bilo, da se ja uhvatim teme  pa mnoge stvari i iz ovoga budu jasnije u stvari sa svakim novim postom će biti sve jasnije.

CARSTVO NEBESKO...zašto carstvo a ne kraljevstvo, zato što Car kralja šalje po cigare, e vidite to su neke jako bitne i važne stvari kroz život koje će neki od vas morati sami da nauče, jer ja zaista nemam više snage za mlaćenje prazne slame. Carstvo nebesko je nešto što se mora zaslužiti, znamo li na koji način, pa naravno da znamo pa našom dobrotom jel tako, naravno i našom hrabrošću da bi stigli do te dobrote i naravno kad do nje stignemo, onda se okrenemo pa počnemo bežat u našu tamu, razlog je jednostavan—previše svetli—a Rej Banke se više ne proizvode, ove jeftine kineske kopije su previše jeftine čak šta više nisu više ni kineske sad ih i mi pravimo....Šalu na stranu..Carstvo nebesko  je nešto za čim se nema potrebe  žudeti, zašto??

Pa jednostavno jer ne verujemo, nemamo vere,,,da dobro ste pročitali, nažalost nikad je nismo ni imali, zašto?? Zato što vera i strah ne idu ruku pod ruku, onaj koje u sebi pun vere taj se nema čega bojati, a mi smo brate puni strahova, kako od nas samih još gore plašimo se i samog boga, umesto da verujemo. Mi jednostavno ne poznajemo termin za značenje reči ljubav, čistu ne patvorenu univerzalnu ljubav, a nije ni čudno kad nemamo od koga to da nasledimo,,DA SE RAZUMEMO,, uvek od svakog takozvanog ljudskog pravila postoji izuzetak, izuzetci su oni koji se budu prepoznavali ovde, samo nemojte lažno da se prepoznajete meni ni u džep ni iz džepa,,,drugo, mi ne znamo šta znači reč prijateljstvo, spremni smo da svaki dan kafenišemo, trakeljamo, delimo ali manje i da primamo savete, sve samo ne znamo kako se postaje i prima pravi prijatelj, a ne znamo jer mislimo da se prijatelj postaje zaslugom, e vidite nje tako, a i to će te morati sami shvatiti. Treće je odanost, e ako nešta zaista ne znamo to je onda ovo, pa mi ni sami sebi nismo odani a kako da budemo onda nekom višem cilju,,kao recimo jednoj maloj stvari kao što je biti čovek, a biti čovek je zaista lako i ni jedan božiji put nije čudan samo mi tražimo i na kraju napravimo prepreke koje ne postoje, onda se kasnije divimo  čudnim božijim putevima, e vidite u ovakvim situacijama nađemo originalne Rej Ban naočare sa što tamnijim staklom jer treba sagledati ono što smo napravili, zar ne.

Da se razumemo ja ovde ne pametujem, na početku sam rekao da svoje arogantne stavove svodim koliko je god više moguće na suma sumaru, i svim silama se trudim da progledam, i to ne da bi zaslužio carstvo nebesko, postojalo ono ili ne, iskreno ne tiče me se, neću da živim u svetovima koji su van mog domašaja, ja sam čovek rođen na ovoj rajskoj planeti verovali ili ne ali jeste rajska, i ništa me drugo ne zanima, ovo života što sam proživeo i što mi je još ostalo, hoću da budem ono što jesam a to je čovek, tamo negde i nekad kada zakovrnem da li ću biti anđeo ili demon,,,ma daaaajte, nije vrag da se još neko sa tim zanosi, brate mili pa taj nije normalan, kod ovog predivnog života u ovom raju on mašta o paklovima i rajevima tamo negde,, osvesti se čoveče život je kratak, živi ovde i sad ne živi u svojim strahovima i tamo nekim nadama, šta će biti kad bude ,,,biće ono što biti mora, a sad moraš biti čovek, normalno ako imaš i malo ljuskog u sebi. E sad dolazimo do onog čupavog,,,,, a to čupavo se zove: Požrtvovanje da ne kažem žrtva da se neki ne bi uplašili pre reda pa pobegli,,, sve one predivne stavke gore zaokružuje jedna, a to je požrtvovanje, a mi nemamo ni poštovanja a kamoli požrtvovanja, kako mislite biti prijatelj ako se nećete dati za prijatelja????

Znamo li šta znači u opšte reč davanje, neki znam da znaju i od mene od srca im hvala, oni će ovaj post čitati sa smeškom,,,,ali ostali.... čak ni sad u sebi neće smeti priznati,,,e pa onda hajdemo lepo sebi da priznamo dali smo spremni za CARSTVO NEBESKO,,, ili još nismo sremni ni za Carstvo zemaljsko, ili preciznije rajsko, kojeg mi tako često pretvaramo u pakleno.

Ne trebaju nikakve posebne zasluge za bilo kakva carstva treba samo svakog jutra da se probudimo sa osmehom na licu i kažemo Bože još jedan predivan dan života čak i ako je teško uz težinu si dobio i snagu da se nosiš sa nedaćama i pomogneš prijatelju normalno i on će pomoći tebi, jer onog trenutka kada krene ljubomora iz razloga da li je neko bolji ili gori, karta za put u večna zelena lovišta više ne važi.

Puno vode treba da proteče Dunavom da bi se oprali, ja sam svestan toga da se bez zla ne može, još jednom kažem to je univerzalni zakon,,,ali ovaj blog se ni ne piše, zbog zloći, nego zbog onih koji to ne bi smeli postati, a ja znam da ih ima, pobeda ne postoji i nikad nije ni bila bitna, bitno je da su tasići na vazi izjednačeni.

Prijatelj se ne baca kao dogorela cigareta.!

A Carstvo Nebesko je u nama.!

Završetak stare, početak nove,,na neki način novi koraci, i neki novi život, barem početni za sada, sve ono što nije valjalo ostavimo u prošlom vremenu, a lepe uspomene nek zauvek ostanu u nama, krenimo nekim novim putevima potaknuti novim lepotama života,,živimo i pustimo druge da žive, sledimo Snagu i Volju bogom nam danu....jeste da smo svi manje više krojači svog životnog puta, i kako god bilo, od  srca zaista vam želim sve naj bolje, snagu, zdravlje i prelepe životne trenutke gde god se kretali...naj lepši pozdravi od Ratnika..:))

Poštovanje : znamo li šta je to..!!

Znam da neki od vas znaju šta znači, ta reč i kojom je ona snagom nabijena, ovaj post se i ne piše zbog vas nego zbog onih koji to ne znaju.

Milesa,,Živojin,,Srđan,,Karlo,,Ratko,,Marija,,Ljiljana,,Milan,,Zdravko,,Gradimir,,ovo su samo neki od imena ljudi koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u mom životu. Svi su oni od mene stariji od 5 pa do 30 i više godina. Ljudi koji jako dobro znaju, šta je i kako izgleda život, koji su puno prošli i lepog a boooogami i ružnog, ljudi koji sa poštovanjem prilaze svakoj stvari koju rade u životu i koji poštuju svakog ko se pojavio ili prošao kroz njihov život.

Puno, jako puno sam naučio od svakog od njih ponaosob, ali mi je jedna istina ostala urezana u pamćenje,,,istina o poštovanju. Šta god radio kroz život, dali razgovarao sa prijateljem ili neprijateljem, uvek ALI UVEK, ne samo određena doza, nego puno poštovanje mora biti u tom odnosu... Onoga trenutka kada poštovanje prestane, osoba kojoj se to desilo počinje da gubi i gubi na svim poljima, prestanu ga gledati kao osobu, bacaju kose sumnjičave poglede u njegovom pravcu, izbegavaju razgovor sa njim a ako već moraju da uđu u neki razgovor onda gledaju da to bude što kraćeg vremena, čak i oni puno mlađi od njega, vide da sa tim čovekom nešto nije u redu, čak i u nekom sukobu životnog tipa, postane omražen od strane svoje okoline, jednostavno postane podcenjen, bezvredan, čak i onaj mali mizerni protivnik od njega okrene glavu, na kraju se gubi smisao života.

Kasnije se dovedemo do stadijuma kada  porazmislimo o samoubistvu jer smo postali kao odbačeni(da se razumemo ja sad ne govorim o svim samoubicama, nego samo o onima koji su zaboravili ili nikad nisu ni znali šta je poštovanje), Dakle poštovanje je jedna od stvari a po mnogima a bogamio i po meni,,naj važnija stvar u čovekovom životu i njegovom opstanku, sada će mnogi reći,,,a ljubav,,,,, hm,,,,da a šta bi sa ljubavlju kad prestane poštovanje???

Mnogo puta sam pomislio, a jednom sam čak i rekao teta Milesi ja je zovem teta Milena:

  --Teta Milena mnogo sam puta poželeo da mi vi budete majka, imam ogromno poštovanje prema vama i nemate pojma kako i koliko se lepo osećam kada dođem kod vas i kada provedem sate i dane u razgovoru sa vama i svaki put mi bude žao kada se moram vratiti svojoj kući. Tog trenutka je žena od svojih 70 godina pustila suzu, ali onu predivnu suzu radosti jer se tek nedavno upoznala sa mladićem koji je samo par meseci kasnije poželeo da mu ona bude majka........Blogeraši moji imate li predstavu kako se ta žena osećala toga trenutka,,,,,,,,????

Ako nikada prije, tog trenutka je njen život bio ISPUNJEN,,,, ali žena kao što je ona i svi ovi ljudi gore koje sam nabrojao, su imali još takvih trenutaka, jer oni jednostavno poštuju život i sve u njemu.

Zadnji put kada sam se sreo sa teta Milenom prokleo sam je da poživi još barem 20 godina, svog tako bogatog života, jer bez takvih ljudi jednostavno ne postoji ni čovečanstvo, a rađaju se sve ređe..........

I nemojte izmišljati kristalnu decu, kristalna deca su među nama, oduvek su i bili, to su oni posebni koji se tiho kreću među našim redovima i ponekad nam zasvetle u našim malim životima, treba samo da ih na vreme prepoznamo dok su još mali i naučimo univerzalnom viteškom kodu časti,,,,a to je POŠTOVANJE..!!

PS.

Da li bi ste vi voleli da doživite nešta lepo pod starost recimo neko duboko poštovanje,,,,porazmislite o tome..!!

     Čovek se našao u bez vremenskom prostoru, kako je tamo stigao ni on nije znao.

Stajao je na platformi dvo kvadratnog promera koja je iznicala poput gljive nekud od dole(ne videvši joj početka),  ako je dole u tom nekom vremenu postojalo. Tek malo kasnije je primetio da je pored njega  stajao mali čovečuljak nalik vilenjaku, gledajući ga nasmijanim pogledom.

    --Dobro mi došao, ja sam Vilenjak, čuvar sam ovog prostora i ovih niti koje nas okružuju. A ujedno sam i gospodar života i smrti.

Čovek se malo bolje zagleda i dalje bez pozdrava,,, i tek onda je počeo da nazire tanke niti koje su ih okruživale sa svih strana, nije im video početka, a nije im video ni kraja, protezale su se nekuda u nedogled.

Ponovo pogledavši vilenjaka, ovoga puta malo pribranije pozdravivši ga, upita ga:

    --Kakve su ovo niti koje su se sve bolje nazirale i čemu služe one?

    --To su niti bez vremenskog prostora i one su jedino čega ovde ima, ali ujedno to su i niti ljudskih života.!

Čovek ga pogleda začuđeno, i tiho promrmlja kroz usne, plašljivim glasom : a kako ljudskih života??

    --Na to će vilenjak,, pa fino kada dođe vreme, a ja znam kada je to, odapnem strelu u bilo kom pravcu i ona leti dok ne preseče jednu od niti, sa njenim presecanjem ujedno se gasi i nečiji život. I od nekale iza leđa izvuče Luk i Strelu.

Nekim čudom čoveku se to učinilo zanimljivim pa upita vilenjaka:

    --A mogu li ja da odapnem ovu strelu, naravno ako je došlo vreme,, ujedno bivši zadovoljan sobom što bi mogao barem jednom da gospodari tuđim životom i tuđom smrću, nadajući se da će mu vilenjak udovoljiti želju.

    --Da došlo je vreme, odgovori vilenjak i ne vidim razlog zašto ti ne bi dao da to napraviš tako je sve jedno ko će poslati strelu u prostor.

Čovek poskoči od sreće uze Luk i Strelu, nanišani a ni sam nije znao kuda, i zastade,,,,,,

    --A šta ako pogodim svoju nit, upita vilenjaka?

    --Pa ništa odgovori vilenjak, to samo znači da je došao i tvoj kraj.

Čovek se malo zamisli, pogleda sve te niti, nasmeja se i reče:

    --Pa toliko ih ima ne mogu od njih svih pogodit svoju.

U stvari je bio samo željan da kad mu se već ukazala prilika zagospodari barem jednom nečijim životom. Ne razmišljajući puno, nanišani ponovo i odape strelu u prostor. Dok je strela letela on se lagano u sebi smeškao, nije mogao da veruje da gospodari.......!!

     Međutim nakon kratkog vremena, preseče ga bol u celom telu, ukoči se i pogleda u vilenjaka i upita:

    --Pa nije moguće da sam pogodio bašš.......

To je bilo sve što je rekao, posle toga se srušio i ledena mrtvačka belina mu se prevukla preko lica. Vilenjak se nasmešio onim blagim osmehom i rekao:

    --Da prijatelju pogodio si svoju nit.

Ali ga više niko nije mogao čuti. Zadnja stvar koju je uradio čovek koji je ležao pored vilenjaka je bila da nije gospodario čak ni svojim životom...........!!

 
 

 

 

     Nedavno sam u jednom neobaveznom razgovoru čuo, onako neobavezno,,ha,,, zamislite ljudi se još uvek zamajavaju sa takvim stvarima, , navodno rekoše da nema vampira: hm,,,pa ne znam onda ko nam pije krv??

Odmah na početku da razjasnimo ovo se ne odnosi na jednog mog virtualnog prijatelja ovde sa bloga..:)

Ali se odnosi na sve ostale koji se nađu u ovoj priči. Daklem kažu nema vampira, dooobro skačemo na trenutak na drugu stranu priče na oko ne spojivu sa prvom, također ponovo nedavno  mi je jedna prijateljica pričala, kako njenog prijatelja tako po neki meštan njihovog mesta,, ne baš da osuđuju ali im smeta kada čovek kaže da se odlično oseća, jednostavno to ponekad može da smeta onoj drugoj strani koja nema te pozitivne vibracije. HM iskreno nisam joj se mogao požaliti jer već ona tu priču priča meni ali probao sam taj njegov osećaj.

     Da zanimljiva je stvar kada vas neko pita: kako ste ili kako si ? A ti svaki put odgovoriš dobro ili još gore odlično,, pa se taj odgovor ponovi kod nekih osoba po par puta, na kraju dobiješ pitanje: A kako možeš biti uvek dobro ?

Pa fino što ne bi mogao biti uvek dobro. Međutim šta se krije iza tih pitanja.

(Ovo do sada što je napisano napisano je vedrim tonom).

     Ko mi verovao ili ne iza ovih tako dobro namernih, milih, dragih, i finih dušebrižnika, krije se zloba,,,,,,, ne verujete,,!! evo vam dokaz.

U svemu ovom haosu u kom danas živimo, (mada je takvog haosa bilo i pre, ne znam u čemu je fora),,,,, ljudi su ljubomorni ako čuju da je neko odlično,,,ajd da je rekao: ma vučem se nekako ili nije lošo ili ma proći će ili ono naj bolje,, ma sjeban sam totalno,,,eeeee onda bi sve valjalo, onda bi ti čuveni mili i dragi bili utešni, puni razumevanja, grlili nas mazili i pazili jedno pet minuta, ali u tih istih pet minuta onako za sebe bi rekli: ma ko te ebe, tako ti i treba nisi bolje ni zaslužio....

E sad je red da ubacimo vampire, Mislim ja o njima već govorim ko je skontao, ma kontate vi to...:))

     Elem stvarno ne znam zašto su ljudi postali tako samoljubivi arogantni skotovi, kao da su oslobodioci cele vasione, i jednostavno ne mogu da podnesu od te svoje mazohističke boli da neko pored njih uvek bude dobro ili ne daj bože odlično i onda su zavidni na tog istog čoveka-ženu, da ta zavist pređe u mržnju i ogovaranje, i to samo zato što ovaj vampir, od svog jada ne zna šta će više od svog jadnog života pa ide da pije krv čoveku koji je sretan sa onim što ima i kako živi, a živi i ima isto ili manje kao i ovaj vampir.

Samo što ova vedrica te svoje probleme rešava svojom pozitivnim stavom prema životu i na kraju ih i reši, a ovaj vampir ostane tu di jeste čak se malkice i unazadi da ne kažemo ode u rikverac,,,, pa normalno kada na svet stalno gleda kroz tamna stakla, a zaboravlja jedno: kroz ta ista stakla se gleda samo nekih 6 meseci dokle leto traje kasnije mu više nisu potrebna, sem ako ne želi da zadrži imidž, ma nikakav problem ni za imidž samo neka ostane na svojoj strani.

     Da društvo moje, vampirizam je zarazna stvar, naročito ko je PODLOŽAN tim stvarima, misleći da će da živi večno, a neće možda će živeti čak i kraće, jer će da presvisne od ljubomore za srećom svog komšije. Nije problem ubacit pamet u glavu, pa kad ti neko kaže da je odlično pitati ga za recept umesto gledati kako da mu se napakosti, JER ja kao nisam sretan, ne vidim razloga da se hranimo tuđom nesrećom, što je više pozitivne energije svima će biti bolje. Neko vozi mečku, neko golfa a neko biciklo, ali se svi vozimo pa i onda kada stopiramo,,,,,, a kolo sreće se okreće. Čuvajte se (ne)zavidnih vampira, svuda su oko vas,  I da još da dodam, laže vas film,,, ne treba glogov kolac, dovoljan je osmeh od uha do uha, ako treba može i oko glave, samo da je osmeh...ma dovoljan je i smešak...;))

 

 

     E...da, Svetlica je bila zanimljiva sa jednim svojim komentarem, reče nešto kao da joj je drago što kod mene nađe jednostavnost realnosi..!!

EEEEE,,,moram vam priznati da je ovo bilo dobro. Pa eto ja odlučih da stavim koje slovo u vezi jednostavnosti.

     Sećate li se onog našeg filma, zaboravih mu ime, ali u glavnom radilo se o Prozoru. Ali ne o  prozoru nama opštem poznatom, nego o partizanskom prozuru. Elem, grupa partizana jedne prohladne zimske noći(u bosanskim predelima) dobija depešu nama opšte poznatog sadržaja : Prozor noćas mora pasti,,,ili već tako nekako, u čemu je poenta te izjave.

Stvar je u tome, što je tu depešu toj grupi partizana pročitao njihov oficir i njegova dvojica trojica podoficira, normalno ljudi su sve sa pažnjom slušali, i kad je pismo pročitano ide naj lepša stvar u tome svemu,,,to isto pismo je krenulo od ruke do ruke svakog partizana, i brže je menjalo vlasnika nego da je išla cigara od ruke do ruke..zašto??

Pa jednostavno,,, ljudi su bili nepismeni..!!

Ali je bilo bitno ono što im kaže oficir odnosno sam vrhovni štab. Reči tog pisma su bile jednostavne tako da svaki čovek može da shvati šta je ili nije pisalo u njemu, jeste da smo mi ljudi povodljivi za autoritetima, ali je ipak lepše kada se pročita nešto čitko i razumno ono što se kaže narodnim jezikom, naročito kada se donose krupne odluke.

     Nije nikakav problem upotrebiti nešto kao,,,,ekvivalentno,,snishodljivo,,neartikularno,,dijametralno,,,,,problem je to sve razumet. U principu ne znam ni ja šta sam sada napisao, čuo sam negde pa žaba videla da se konj potkiva pa.......;))

Ja sam svestan toga da se svet menja što se i dešavalo tokom ljudske civilizacije, da su se jezici menjali i izumirali, na kraju krajeva od Babilona pa na ovamo nasta opšta zbrka sa jezicima,,,ali ovo je bloger.hr,,većina ljudi ovde zna engleski jezik, ali ima i jako puno onih koji ne znaju. Ja sam moj život sasvim dovoljno iskomplikovao, tako da mi to ne treba još i na ovim stranicama, želim da me se razume da budem jednostavan jer se krećem među običnim narodom, takozvanom ljudskom populacijom ili stanovništvom.

     I u principu nikakooo ni pod razno ne želim u onaj krug elite, sa svojim uskim pogledima,,,, da dobro sam napisao, možda običan seljak ili običan ne školovani radnik ima svoje uske vidike i poglede ako ih ima u opšte, ali nisu ništa bolji ni elitni pogledi samo su drugačiji. Imam rođaka profesora istorije, čak šta više fakultet završen sa čistom desetkom, ja mislim da sam ga već negde spominjao,,,,, e taj isti profesor ne zna dalje od nosa, sem onoga što je naučio na fakxu, znači zna tačno u sekundu kada je nastao svemir ali se još uvek pita kada će doći kraj...... i to mu je sve životno znanje koje poseduje, normalno kretaće se u krugovima svojih fakxom naobrazovanih ili izučenih kolega, i pet, šest, deset stepenika sve ostale spustit ispod svojih nogu, jel on to ima kao neki širi pogled od običnog čoveka....hm...treba se zapitat..... Na kraju krajeva, baš od takvih budućih vođa se prave ljudi koji su podložni Pogledu velikog brata i njegovom svevidećem oku,,,, jer šta ja da radim kod Ujka Sema ovako neškolovan i sa uskogrudim razmišljanjima.

     Novom svetskom poretku trebaju ljudi koji znaju pričat, pogotovo nerazumnim rečima, da bi masa, udvaračka masa što više klicala tim istima, jer oni ZNAJU, nije bitno šta su rekli bitno je da znaju i eto sreća biti čak i u blizini takvih, a ne biti još jedan od njih,,,,,vauuuuuu,,čast.

Ne želim takav način života, ne želim takvo razmišljanje, želim biti običan čovek kojeg može svako da razume i da mogu da divanim i porazgovaram kako sa profesorom(ako se malko spusti na zemlju) tako i sa običnim čovekom, Novi svetski poredak kojekakvih : Rokfelera, Rotšilda, će svakako da napravi svoje ne moram im još i ja pomagati u nerazumevanju, ako smo već podložni mnogim stvarima onda nek nam te stvari budu jednostavne, da znamo koliko duboko srljamo u propast, širom otvorenih očiju ili možda širom zatvorenih očiju, nedavno sam čuo da oni koji hodaju  širom zatvorenih očiju, budu čak omraženi ili još bolje odbačeni,,jebiga kako okreneš ne valja, ove zadnje reči niste ništa skontali jel da, pa eto to je bio moj mali skromni doprinos (ne)razumevanju naših odnosa, neću više, ni meni se ne sviđa..žudim za jednostavnošću;))

Znam da se na svaku temu može još puno dodati ali kad biste vi znali koliko meni treba da ovo malo natipkam....uhhh......:)))....sem toga, puuuuno vas pozdravljam čujemo se za koji dan...:))